Milan Stojanov homepage!

Baš sam skoro sa mojima pričao o tome kako nam je ova 2009. godina veoma loša – samo nam se neki maleri dešavaju. Kako i ne bi, kada je počela onako kako je počela – komšije nam banule u kuću i opljačkale nas.

Kada sam pomenuo komšije, desilo se još nešto vezano za njih, a u potpunosti dokazuje da nam je ova godina blesava. Doduše, nisu u pitanju isti ljudi, već oni sa druge strane kuće. Sa te strane, do nas je jedna zapuštena kuća koja je prodata nekim Romima (da budem politički korektan) i oni sada planiraju da je srede i usele se. Svakog dana uveliko rade oko sređivanja dvorišta i cele kuće, a pre neki dan su doveli i geometre da premere njihov plac. Iz svega toga ispade da smo mi prešli među i ušli na njihov prostor oko 30cm, a ukupna površina oko 7m2. Mi smo tu ustvari sagradili ogradu koja deli naš i njihov plac, međutim, sada je otkrivena ta činjenica.

Čuti takvu vest veoma je zabrinjavajuće, jer u tom slučaju može svašta da se očekuje od suseda – da traže da porušimo ogradu ili, što bi njima najviše odgovaralo, da im platimo deo zemlje koji je njihov. Osim činjenice da smo mi prešli među, nismo znali još uvek kako će komšija da reaguje. On je čekao mog ćaleta (koji je celog dana radio) da dođe kući, pa da se dogovre. To me je iskreno dosta zabrinulo – pomislih, da li će još i ovaj totalno neplaniran (i veliki!) trošak da nas zadesi!? Uz to, nismo mogli da verujemo da smo mi napravili prestup – i mi smo uredno doveli geometra da to premeri i nismo napamet stavili ogradu baš tu! Skroz bezveze feeling!

Moj ćale je sutradan razgovarao sa komšom i on mu konkretno nije ništa rekao osim toga da će možda trebati da se plati ta zemlja! Haha….do jaja. Informišemo se mi malo kod pravnika i saznamo da postoji jedan član u zakonu koji otprilike kaže da ukoliko ograda postoji 10 godina, niko posle nema pravo da je ruši, niti da pravi neki problem oko međe. Naša ograda je tu preko 10 godina! Razgovarali smo i sa našim geometrom i pitali ga kako je moguće da se desi takav propust sa njegove strane, a on nam je rekao da je možda u globalnom urbanističkom planu došlo do neke greške i nije se složio sa tim da je on pogrešio.

Sutradan, pojavi se kod moje mame na poslu geometar koji je merio za komšiju, a koji je inače i školski sa mamom i rekao joj da je razmislio malo bolje, pregledao one papire i shvatio da je on napravio grešku! Sad mi zaključujemo da su se dvojica geometra verovatno videla u međuvremnu, popričala i zbog toga je ovaj komšijin shvatio da je pogrešio.

U svakom slučaju, dobro je što je na kraju tako ispalo! Ne bih mogao da zamislim kakva bi tek kriza bila da smo krivi i da sada novčano moramo da ispravljamo greške.

Zove mene Bela danas da me zamoli da joj pozajmim bajs na jedan dan jer bi htela da ide na jezero. Rekoh da nema problema i da može da navrati do mene da popričamo i da pokupi bicikl. I tako ona oko 20.15h dođe kod mene, sedne za PC-em da prebaci neke slike sa Fejsbuka, dok sam se ja izvalio u krevetu i tako smo ćaskali sve dok se jednog trenutka nije začuo tresak! Buuum! Pogledam šta se dešava i imam šta i da vidim – kućište je bilo dole na podu, jer ga je Bela dok se vrpoljila na onoj stolici zakačila i bacila na patos! Pogledam monitor, slika je i dalje tu, s tim što se sve ukočilo – ne reaguje miš, ne reaguje tastatura, ne čuje se zvuk sa zvučnika.

Podignem ja ono kućište, resetujem računar, ali on ne reaguje, tačnije, lampica od HDD radi, unutra sve normalno funkcioniše, ali na monitoru se ne pojavljuje nikakva slika. Resetujem još jednom – isto! Tada sam povadio sve kablove, otvorio kućište da proverim da li se nešto možda otkačilo prilikom pada, međutim sve je delovalo okej. Probam još jednom da upalim računar, ali i dalje se ništa ne dešava. Sve me asocira na to da se šlogirala grafička, ali to je samo moje mišljenje – sa sigurnošću nisam mogao ništa da kažem! Jbt, gde sada baš!? Sad, kada sam u velikoj finansijskoj krizi, a pritom mi računar potreban više nego ikada – imam svašta nešto na njemu, ali svakako trenutno najvažniji su mi nacrti, planovi i fajlovi za jedan sajt koji će biti realizovan do 1. septembra. Baš sam pre neki dan razmišljao o tome da li će nešto da me omete u radu, s obzirom da sam se mnogo fino organiozovao za taj posao – tačno znam kad šta radim! I eto – sva je prilika da će ovo biti dooobra prepreka.

Bela se prestravila – osetila se krivom, a još zna koliko volim da se mlatim na kompu. Ponudila se odmah da reguliše svaki trošak oko popravke i govorila mi da ima svoju ušteđevinu. Iako jeste ona kriva za to (mada, totalno nenamerno, ali tako je), osećao sam se veoma bezveze pri samoj pomisli da joj tražim novac za popravku. Sa druge strane, ja stvarno za to nemam trenutno. Zato sam joj u tom trenutku i rekao da ne brza i ne misli na ono najgore, nego da prvo pogledamo šta se dešava sa kompom i šta je zapravo pokvareno, pa ćemo onda razmisliti o popravci.

S obzirom da je tada već prošlo 21.30h, nisam imao koga da pozovem jer su sve radnje zatvorene. Tada mi je pao na pamet Rade – čovek koji se zaista mnogo razume u kompjutere, mada mu je to i posao – na crno radi servis i prodaju računara i komponenti. Kod njega sam još u 8. razredu ugradio satelitsku i tada bio oduševljen njime kada je uspeo da mi ostvari tadašnji san: da piratski otključa skremblovane kanale na satelitskoj. S obzirom da mi je ostao njegov broj, kontaktirao sam ga i zamolio ga da mi izađe u susret i primi Belu, mene i pokvaren kompjuter.

Kada smo stigli kod njega, rekao nam je da postoje dve opcije:
1) da je otišla grafička (što sam i ja sve vreme mislio)
2) mnogo gora, da je otišla cela prloča.

Igra živaca je tada i krenula. Izvadi Rade moju grafičku, ubaci neku njegovu, upali računar ali nope! Nema napretka. Stvarno nam nije bilo svejdedno jer smo očekivali ovu prvu varijantu. Ništa, krenuo dalje Rade sa analiziranjem – povadio je SkyStar i HardDiskove, tako da je unutra bila aktivna samo ploča i memorije. Pokušali smo ponovo da upalimo kompjuter, međutim ništa novo – slike na monitoru nema i dalje. Ovo uopšte ne izgleda dobro. Nakon toga, izvadio je i obe memorije i ubacio njegovu novu , upalio kompjuter i slika BIOS-a se tada pojavila !! Great! Ploča se tada po prvi put oglasila – onaj standarni „bip“ na samom paljenju se čuo! Stvari kreću na bolje. Ubacili smo tada sve komponente, jednu za drugom, samo u obrnutom redu, uz naravno, restrat između dva ubacivanja, kako bismo mogli da utvrdimo šta je pokvareno (ukoliko je nešto pokvareno). Na svu sreću, nakon ubacivanja poslednje komponente, sve je radilo. Upitao sam Radeta u čemu je problem bio, a on mi odgovorio da se nakon pada poremetio BIOS, pa je ploča „zablesavila“ i nije mogla da se oporavi sve dok nismo ubacili nove memorije.

Definitivno smo imali sreću – i Bela i ja. Radetu smo dužni 350 dinara, a očekivali smo mnogo, mnogo više, s obzirom da sam uveren bio da je nešto crklo. Ipak, sam Rade je rekao da podhitno treba da obnovim konfiguraciju jer je sve ovo dotrajalo. Naravno da jeste – računar je star 5 godina, ali trenutno nisam u mogućnosti da menjam, a i volim svoj računar i savršeno mi završava posao.

U povratku do kuće, Bela i ja smo konstatovali da je sve ovo bilo extra cool! Osetili smo adrenalin zbog opasnosti i straha. Išli kroz one džungle po mrklom mraku do Radeta. Kod njega učestvovali u „igri za živce“, ali nakon toga uspešno sredili PC i zadovoljni i olakšani se vratili kući!