Danas je definitivno bio moj dan posle dužeg vremena. U poslednjih 20-ak dana sam zapostavio dosta stvari koje volim zbog prijemnog ispita i to svakako utiče na mene – raspoloženje mi se menja na pola sata – raspoložen sam, pa uplašen, pa sjeban i tako dalje…što se kaže, drma me sve ovo poprilično puno.
No, s obzirom da je danas bata Maretu rođendan, sebi sam dao za pravo da zaboravim na sve mučne obaveze i iskuliram sa drugovima na proslavi 19-ice! Mare je predložio da odemo kod njega na vikendicu, za koju nas vezuju mnoge lepe uspomene – svakog leta napravimo po neku žurku tamo i bude odličan provod. Inače, ona je na kraljevici, ali toliko daleko – iza vešala negde, da ja nikako da naučim sam da dođem!
I tako se Mišica, Nemac, Icke i ja nađemo kod Fresh-a oko 18h, kako bismo kupili Maretu neki skromni poklon. Nismo mnogo razmišljali oko izbora istog – uz Mareta ide muzika (čitaj Toše Proeski), pevanje i te gluposti … tako da smo mu kupili neke slušalice u Pakomu (sa mikrofončetom za pevanje) i kao foru mu kupili jednu plastičnu klavijaturicu u Kino-šopu, da svira po ceo dan! Ah…da…i to čudo ima mikrofonče i radi na 4 baterije! 
A pošto se nikad ne poklanja paran broj poklona, od preostalih 10 dinara smo mu kupili jednu hemijsku – da beleži note…:D On se oduševio kad je video sve to, a posebno mu se svidelo što je na klavijaturici instalirana matrica neke melodije, pa može da je pušta…haha! 
Inače, ono što me je najviše opustilo je boravak u prirodi. Ispratili smo zalazak sunca jer smo sedeli u dvorištu, uz fino posluženje – Maretova tetka se itekako potrudila da nam ugodi, pa nam je ispržila palačinke, poslužila nas sokom i raznim grickalicama. Samo, bedak – žena nije znala da ne volim džem, a krema nismo imali, tako da na žalost, ponovo sam uvredio domaćicu (hoću li se već jednom opametiti i promeniti???) .
Nakon nekih sat i po, izujedali nas sve komarci, pa smo prešli unutra i tu se zapričali kao blesavi, i onda rešismo da krenemo polako ka gradu. Malo smo posedeli na konaku, a oko 23.30h, lagano krenuli ka Popovoj plaži gde nije bilo skoro nikog, pa smo Icke i ja krenuli kući, a ovo troje odoše ponovo ka gradu/kućama.
Sve u svemu, extra sam se izduvao i čini mi se da sam spreman da stavim dušu na muku još nedelju dana.